Zrenjaninske priče

„Priče da je Demokratska stranka Srbije konzervativna partija, ovih dana opovrgla je aktivistkinja Gradskog odbora DSS-a u Zrenjaninu Elvira Bognič svojim provokativnim fotografijama objavljenim na Internetu, ali i u magazinu za muškarce CKM. Fotke na kojima dvadesettrogodišnja Elvira pozira u stranačkim prostorijama DSS-a, pokazujući svoju tetoviranu zadnjicu, preplavile su Internet.“ (Dnevnik) Izgleda da je DSS-u dojadila nacional-patriotska reklama - a o simpatizerima (ako ih još ima) ove stranke i da ne pričamo - pa su DSS-ovci odlučili da sa apstraktno-mitološke pređu na nešto konkretniju priču.

Ustvari i priča o Elviri je u dobroj meri mitološka, samo što ona zahvata jedan drugi segment naše kolektivne psihoze. Elvira simbolizuje onaj veliki deo Srbije koji je odrastao, ili se usput navukao na turbofolk kulturu. Elvira, kako sama priznaje, ne čita knjige, ali je svesna činjenice da je „sve politizovano“ i da moraš da „ideš uz vlast“. Još da je ova mlada aktivistkinja DSS-a na svojoj zadnjici istetovirala omiljenu parolu svoje stranke: Kosovo je Srbija! - priča bi bila u potpunosti zaokružena. DSS je u svojoj ispraznoj političkoj kampanji toliko isprofanisao i deplasirao „najskuplju srpsku reč“ (kako je to za Kosovo rekao M. Bećković) da se lako moglo desiti da ova parola završi na lepoj zadnjici Elvire Bognič kao kulminacija DSS-ovske gluposti.

Neću da vređam ničija patriotska osećanja, ali ono što je DSS radio u svojoj kampanji, koristeći muku i suze Srba na Kosovu, u najmanju ruku je nemoralno. Dugo će još Srbi na Kosovu da ispaštaju zbog katastrofalnih poteza vlasti, a osobito onih poteza koje je vukao DSS preko svog ministra za Kosovo; iskoristili su taj narod radi svojih političkih ciljeva, a potom su ga ostavili da ispašta radi njihove političke promocije i Koštuničine sujete. Zato Elvirina zadnjica simbolizuje politički „uspeh“ DSS-a, ali i propast jednog naroda kome je vlast okrenula stražnjicu. Tomislav Nikolić podneo ostavku - ova vest je odjeknula kao bomba u i onako uzburkanoj političkoj javnosti. Naravno, sada se politički analitičari prave pametni pa pričaju kako se to već odavno kuva i da SRS ima velike probleme u svom glavnom štabu. Taman kada smo pomislili da i u ovoj stranci može da prevlada razum, brzo su to demantovali prvaci/prvakinje SRS-a. Izgleda da su kletve bačene i na, sada već ex, zamenika predsednika stranke, urodile plodom. A ko mu je kriv kada radi svojoj stranci iza leđa, pa se tamo domunđava sa Tadićem i dogovara o podršci parlamentarnoj većini koja je za ulazak Srbije u EU.

Iznenada Toma postade reformator, „meka“ linija - naspram tvrde Šešeljovske, žrtva i stradalnik pogrešne politike sopstvene stranke. Gledam to i slušam i ne mogu da verujem rođenim očima i ušima. Toma reformator! Pa ljudi moji, zar tog večito namrgođenog i besnog čoveka - kome je optimizam blizak koliko i Šešelju Evropa - da sada prihvatimo kao reformatora i borca za evropsku Srbiju?! Koliko je puta taj čovek pljunuo na sve građanke/građane koji žele normalan život i evropsku perspektivu? Kakve sve uvrede nismo čuli od tog političkog satrapa? Setite se samo njegovih morbidnih komentara povodom atentata na Đinđića! I sada mu DS-ovci „tepaju“ - kao onomad kada su se udvarali SPS-u - da je reformator i žrtva tvrde Šešeljeve struje u SRS.

Možda je našu političku situaciju najbolje ocenila Elvira Bognič (mada joj zadnjica govori mnogo više): „Tužno je što se moraš mešati u politiku i učlanjivati u stranke da bi se bavio onim u čemu si najbolji. Mene to čak ni ne zanima. Ovde je sve politizovano. Ideš uz vlast, inače nećeš otići na neka takmičenja“.

Prošle nedelje, to jest šestog i sedmog juna, održan je antifašistički festival u Zrenjaninu - Antifa 2008! Dva dana žestoke muzike (hard core, punk), druženja sa ljudima iz Hrvatske, Bosne, Rumunije, Kanade i raznoraznih delova Srbije, dobra klopa (veganska), tribine, zezanje itd. No, nekoliko dana pre početka festivala čuo sam od organizatora da se neonacističke organizacije širom Srbije dogovaraju kako bi sprečili festival. Preko internet sajtova (tipa stormfront) neonacisti ili skinhedi su otvoreno pozivali na diverziju nazivajući festival „pederskim“ i „antisrpskim“!

I pored jakog policijskog obezbeđenja oko zgrade Kulturnog centra ipak su neonacisti prvog dana festivala, to jeste u petak uveče, pretukli dvojicu gostiju u neposrednoj blizini KC-a. Sutradan je tokom koncerta stigla dojava da je podmetnuta bomba, ali je posle intevencije policije, koncert nastavljen i festival je završen bez problema. Pitam se, posle svega, šta se čeka i šta još ovi fašistički jurišnici treba da urade pa da se država ozbiljno pozabavi njima? Prošle godine, na antifašističkom maršu u Novom Sadu, policija je stajala između kolone građana koja je mirno demonstrirala i horde skinheda koji su nas gađali kamenjem i psovali. Tek kada je razbijeno nekoliko glava, policija je odreagovala i pohapsila fašiste. Posle toga sam čitao i gledao razne vesti u kojima se ovaj incident nazivao „sukobom ekstremista sa obe strane”. Pa su se onda pojavili razni analitičari i dušebriznici našeg društva da nam objasne kako nasilje nije dobro i kako različite ekstremne grupe (fašističe i antifašističke) kvare idilu našeg nacinalnog jedinstva.

Pre nekoliko godina, neposredno posle incidenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu - kada su skinhedi upali na tribinu posvećenu antifašizmu i tamo maltretirali ljude - nakon čega je i uhapšen vođa neonacističke grupe Goran Davidović, lokalna izdavačka kuća iz Zrenjanina je odlučila da objavi ispovest ovog neonaciste. Evo šta je stajalo kao reklama za ovu sramnu ispovest, što ilustruje dvostruke standarde, ili pak poistovećivanje i brkanje potpuno različitih vrednosti: „Slučaj Nacionalni stroj je iskreno svedočanstvo koje direktno iz pera glavnog aktera rasvetljava aferu koja je potresla Srbiju. Ispovest jednog od mladića koji su zatvarani samo zbog drugačijeg mišljenja. Ovo je knjiga posle koje u Srbiji ništa više neće biti isto“. Tako je jedan osvedočeni fašista, koji je optužen za raspirivanje rasne mržnje, okarakterisan kao samo jedan od mladića koji je zatvoren zato što drugačije misli. Ovakve i slične gluposti konstantno su prisutne kada se povede priča o neonacizmu i borbi protiv istog.

Interesantno je da su izdavači ove neonacističke ispovesti kasnije tužili profesora Vladimira Ilića zato što ih je nazvao „pomagačima“ fašista. Pa izvinite molim, kako čovek drugačije da vas nazove?! No, ovaj sudski proces je samo još jedan primer kako je u ovoj državi sistem vrednosti postavljen na lošim temeljima. Nisu više bitni ni ovi nesrećni „izdavači“ kao ni ekstremne grupe tipa skinheda. Ono što je važno jeste kako ćemo mi, građanke/građani, da se odnosimo prema ovom problemu. Ne znam kome je u interesu da nas sluđuje kontraverznim informacijama sa medija i zašto se problem neonacizma kod nas uporno gura na marginu.

Nemački filozof Adorno je rekao da fašizam opstaje jer ga održavaju društvene okolnosti. Ne bi bilo ovih „naših“ fašista, da nije i društvene klime koja mu pogoduje. Priča o tome da je u Srbiji fašizam nemoguć i neprirodan je tupava propaganda koja se širi jer državni organi nisu u stanju da reše ovaj problem. Zato se ne dajte zbuniti i slobodno poručite nacistima raznih vrsta i modela: SMRT FAŠIZMU!

SPS, u neformalnim pregovorima sa DS, tražio je mesto premijera u budućoj republičkoj vladi ili barem mesto predsednika skupštine. Čitam u novinama, gledam na televiziji (na vestima) i ne mogu da verujem svojim očima, to jeste ušima. Pa ljudi moji da li je ovo moguće? Zar je neko mogao ovo da zamisli i u najluđim snovima? O.K. progutao sam da DS, to jeste proevropska koalicija želi da napravi vladu sa SPS-ovskom koalicijom (PUPS, JS), ali da će ovoliko da se ponižavaju, to nisam ni slutio. I posle šamarčine SPS-a, u vidu beogradske koalicije sa narodnjacima i SRS, DS još uvek nalazi mogućnost kompromisa! Još samo preostaje da SPS zatraži većinu u vladi i to je to, oni će da vladaju. Znam da je politika zasnovana na kompromisima i nemam ništa protiv toga, ali ipak postoje granice ispod kojih ne treba ići inače se prelazi u tzv. trule kompromise koji ne mogu da imaju dobru budućnost. Zar ovaj nesrećni Boris Tadić nije ništa naučio od Zorana Điniđića? Da li je naš aktuelni predsednik sedeo na ušima dok je Đinđić delio političke lekcije? Bez obzira na trenutne okolnosti opet mi je teško da poverujem da jedna partija kao što je SPS, koja bez penzoša i Palme verovatno ne bi prešla ni cenzus, - a o njihovom istorijskom backgroundu da i ne pričamo - može toliko da ucenjuje DS i ostale proevropske partije u ovom savezu. Po mom skromnom mišljenju trebali su da ponude SPS, ako već ne može drugačije, tri ministarska mesta ( i to neka «leva») i zdravo, nema više pregovaranja. Neka prave vladu sa radikalima i narodnjacima, ako mogu. Ukoliko SPS ne pristaje na to, onda se dogovoriti sa Krkobabićem i Palmom (oni nose osam mandata), a potom u pregovore uključiti LDP. Ova kombinacija plus nacionalne manjine daje većinu u parlamentu i mogućnost da se formira vlada bez SPS-a. Zato mi nije jasno zašto se toliko oteže i nude čudesa SPS-u koji pak se lepo nudka i narodnjacima i evropejcima. Presecite već jednom ovu zavrzlamu, ako vam je još iole stalo do građanki/građana koji su glasali za vas! Prestanite da se igrate sa našim strpljenjem jer smo vam mi dali mandat da formirate proevropsku vladu, a ne vladu trulih kompromisa!

Zamislite sada vladu narodnjaka, radikala, i socijalista! Zamislite vladu u kojoj će premijer biti niko drugi do nezamenljljivi i večni dr. Vojislav Koštunica; zamislite vladu u kojo će ministar policije biti morbidni Mirčić koji očigledno ima patoloških problema sa sobom i celim svetom; zamislite Todorovića i Jorgovanku kako se bave ekonomijom i privredom ove zemlje; zamislite Dačića i Mrkonjića kako se šepure šireći slavu i delo Slobodana Miloševića. Možda stvarno ne bi bilo loše da ova varijanta zavlada Srbijom, mislim da ne bi izdržali duže od pola godine. Ali, da se ne igramo sa đavolom već da završimo posao započet 2000. godine. Ljudi, setite se šta su nam radili «crveno-crni» devedesetih i koliko je muke trebalo da ih smenimo sa vlasti. Ako želimo vladu i parlament u kojem ne odlučuju mračni DB-ovci i plaćenici raznih tajkuna, onda moramo tražiti odgovornu vladu koja će poštovati našu volju. Zato moramo poručiti proevropskoj koaliciji da dobro razmisli šta radi jer svojom blaziranom taktikom mogu da izazovu bes građanki/građana koji su ih podržali. Udarite, bre, šakom od sto i recite šta želite! Nema kompromisa oko naše volje! Ukoliko SPS želi da bude deo vlade onda mora pristati na ono što im sleduje proporcionalno broju glasova koje su dobili na izborima. Dalje ne smete ići zbog nas - građanki/građana; zbog Zorana Điniđića kojeg su ubili jer je sanjao demokratiju za koju mi danas glasamo; zbog onih nesrećnih koji su ginuli u ratovima ili ostajali bez očeva, braće, prijatelja; zbog onih koje su prebijali na demonstacijama kada smo se borili protiv režima Slobodana Miloševića. To se ne sme zaboraviti nikada i zato pazite šta radite. Ako socijalisti neće uslove koji su ponuđeni, onda vidite i drugu varijantu sa LDP-om; ako ni to ne pije vode onda idemo na nove izbore i gotov stvar. Mislite o tome dok ne bude prekasno! No pasaran!
Zlatko Jelisavac